U pravosudnom sistemu Republike Srbije, pravo na suđenje u razumnom roku predstavlja osnovno ljudsko pravo koje garantuje efikasno i pravedno sudsko postupanje. Međutim, u stvarnosti, mnogi pojedinci se suočavaju sa dugotrajnim sudskim procesima koji često prelaze granice razumnog vremenskog okvira.

Naša Advokatska kancelarija posvećena je zaštiti prava svojih klijenata, uključujući i pravo na suđenje u razumnom roku.

 

Šta Predstavlja Pravo na Suđenje u Razumnom Roku?

Pravo na suđenje u razumnom roku podrazumeva da svaki građanin Republike Srbije ima pravo da njegov ili njen predmet bude rešen u skladu sa zakonom, bez nepotrebnog odlaganja. Ovo pravo je ključno za očuvanje pravne sigurnosti i poštovanje pravnog poretka. Uprkos zakonskim odredbama koje garantuju pravo na suđenje u razumnom roku, mnogi pojedinci se suočavaju sa nizom izazova tokom sudskih postupaka. Ovi izazovi mogu uključivati nepotrebna odlaganja, nedostatak resursa sudova, kao i proceduralne komplikacije.

Pravna sredstva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku

Svrha  Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku jeste da pruži sudsku zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i time predupredi nastajanje povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Sudska zaštita prava na suđenje u razumnom roku uključuje i istragu koju u krivičnom postupku sprovodi javni tužilac.

Pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje  izvršni i vanparnični postupak, a u krivičnom postupku ovo pravo ima oštećeni, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev.

Pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku jesu:

1) prigovor radi ubrzavanja postupka

2) žalba;

3) zahtev za pravično zadovoljenje.

Stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku. Oni su hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.

Pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

PRIGOVOR I ŽALBA

Prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča. Postupak u kome se štiti pravo na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora.

Prigovor sadrži sledeće obavezne elemente:

1) lično ili poslovno ime stranke i njeno prebivalište, boravište ili sedište;

2) lično ili poslovno ime zastupnika ili punomoćnika stranke i njegovo prebivalište, boravište ili sedište;

3) naziv suda koji vodi postupak ili pred kojim se vodi postupak, kao i naziv javnog tužilaštva koje sprovodi istragu;

4) poslovni broj sudskog predmeta ili predmeta javnog tužilaštva;

5) vreme trajanja postupka, uključujući i vreme trajanja istrage koju sprovodi javni tužilac;

6) podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni s odlučivanjem;

7) podatke o predmetu istrage koji ukazuju na to da javni tužilac odugovlači sprovođenje istrage;

8) svojeručni potpis stranke ili zastupnika ili punomoćnika stranke.

Stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo.Postupak po prigovoru vodi predsednik suda, koji i odlučuje o prigovoru. Predsednik suda dužan je da odluči o prigovoru u roku od dva meseca od dana prijema prigovora.

Stranka ima pravo na žalbu ako je njen prigovor odbijen ili ako predsednik suda o njemu ne odluči u roku od dva meseca od dana prijema prigovora.

Žalba može da se podnese i ako je prigovor usvojen, ali glavni javni tužilac nije doneo obavezno uputstvo u roku od osam dana od dana prijema rešenja predsednika suda, zatim ako predsednik suda ili glavni javni tužilac nije naložio sudiji ili javnom tužiocu procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak, ili ako sudija ili javni tužilac nije preduzeo naložene procesne radnje u roku koji mu je određen.

Žalba može da se podnese i ako predsednik suda u rešenju kojim je usvojio prigovor i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku nije odredio rok za preduzimanje procesnih radnji koje delotvorno ubrzavaju postupak.

Pored ostalog, žalba sadrži iste obavezne elemente kao prigovor.

Ako predsednik suda nije odlučio o prigovoru ili je prigovor odbijen, žalba se podnosi u roku od osam dana od dana kada je istekao rok od dva meseca od dana prijema prigovora, odnosno u roku od osam dana od dana kada je stranka primila rešenje o odbijanju prigovora.

Žalba se podnosi predsedniku suda koji je odlučivao o prigovoru.

On odmah dostavlja predsedniku neposredno višeg suda žalbu i spise predmeta. Predsednik neposredno višeg suda vodi postupak po žalbi i odlučuje o njoj.

ZAHTEV ZA PRAVIČNO ZADOVOLJENJE

Pravo na pravično zadovoljenje ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena.

Stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu i stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora stiče pravo na pravično zadovoljenje kada istekne rok u kome je sudija ili javni tužilac bio dužan da preduzme naložene procesne radnje, a stranka čija je žalba usvojena – kada primi rešenje o usvajanju žalbe.

Vrste pravičnog zadovoljenja jesu:

1) pravo na isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je stranci izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku

2) pravo na objavljivanje pismene izjave Državnog pravobranilaštva kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku;

3) pravo na objavljivanje presude kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje.

Za odlučivanje po tužbi isključivo je mesno nadležan osnovni sud na čijem području tužilac ima prebivalište, boravište ili sedište.

Ako tužilac nema prebivalište, boravište ili sedište u Republici Srbiji, isključivo je mesno nadležan osnovni sud koji ima sedište u mestu sedišta suda koji je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku, a ako tih sudova ima dva ili više tužba se može podneti bilo kom od tih sudova.

Ako se suočavate sa dugotrajnim sudskim procesom ili imate bilo kakva pitanja u vezi sa pravom na suđenje u razumnom roku, ne ustručavajte se da nas kontaktirate. Naš tim stoji na raspolaganju da vam pruži pravnu podršku i pomogne vam u ostvarivanju vaših prava.