Poslovna tajna je u našem pravu regulisana Zakonom o zaštiti poslovne tajne. U svetu i kod nas koristi se termin „know-how“ (znati kako). Poslovna tajna je specifično pravo intelektualne svojine, ta specifičnost se ogleda u tome što se poslovnom tajnom štiti tajna informacija.

Poslovnom tajnom smatraju se informacije koje ispunjavaju sledeće uslove:

• predstavljaju tajnu jer nisu u celini ili u pogledu strukture i skupa njihovih sastavnih delova opšte poznate ili lako dostupne licima koja u okviru svojih aktivnosti uobičajeno dolaze u kontakt sa takvom vrstom informacija
• imaju komercijalnu vrednost jer predstavljaju tajnu
• lice koje ih zakonito kontroliše preduzelo je u datim okolnostima razumne mere kako bi sačuvalo njihovu tajnost

Razumnim mera za očuvanje tajnosti informacija smatraju se mere fizičke ili elektronske zaštite pristupa i rukovanja poslovnom tajnom, označavanje dokumenta oznakom „poslovna tajna“ ili sličnom oznakom.

Pošto je poslovna tajna korisna informacija koja nije dostupna zainteresovanim licima, njeni bitni elementi su informacija, poslovni karakter informacije, korisnost informacije i tajnost.

Zakonito pribavljanje, korišćenje i otkrivanje poslovne tajne

Prema zakonu o zaštiti poslovne tajne, pribavljanje poslovne tajne smatra se zakonitim ako je poslovna tajna pribavljena na jedan od sledeći načina:

• nezavisnim otkrićem ili stvaranjem
• posmatranjem, proučavanjem, rastavljanjem ili testiranjem proizvoda ili predmeta koji je učinjen dostupnim javnosti ili koji je u zakonitoj državini pribavioca informacije koji nije vezan pravno važećom obavezom zabrane vršenja obrnutog inženjeringa
• ostvarivanje prava zaposlenih ili predstavnika zaposlenih na informisanje i konsultovanje u skladu sa posebnim propisima
• drugom radnjom koja je u okolnostima konkretnog slučaja u skladu sa dobrim poslovnim običajima

Pribavljanje poslovne tajne bez saglasnosti držaoca poslovne tajne smatra se nezakonitim ako je učinjeno neovlašćenim pristupom, prisvajanjem ili umnožavanjem dokumenata, predmeta, materijala, supstanci ili elektronskih datoteka koji su pod zakonitom kontrolom držaoca poslovne tajne, a sadrže poslovnu tajnu ili se poslovna tajna iz njih može izvesti ili drugim postupanjem za koje se, u datim okolnostima, smatra da je u suprotnosti sa dobrim poslovnim običajima.

Tužba zbog povrede poslovne tajne i rok za podnošenje tužbe

U slučaju povrede poslovne tajne držalac poslovne tajne može tužbom zahtevati:

• utvđivanje povrede
• prestanak povrede ili u zavisnosti od slučaja zabranu korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne
• zabranu proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe kojom je izvršena povreda i zabranu uvoza, izvoza ili skladištenja robe kojom je izvršena povreda u svrhe proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe
• određivanje mera koje se odnose na robu kojom je izvršena povreda kao što je povlačenje takve robe sa tržišta, uništenje robe kojom je izvršena povreda, itd. koje se obavljaju o trošku lica koji je povredio poslovnu tajnu, osim ukoliko sud ne odluči drugačije
• uništenje u celini ili delimično dokumenata, predmeta, materijala, supstanci ili elektronskih dokumenata koji sadrže poslovnu tajnu ili koji sami predstavljaju poslovnu tajnu, o trošku lica koje je povredilo poslovnu tajnu, osim ako sud ne odredi drugačije, ili predaju tužiocu tih dokumenata, predmeta, materijala, supstanci ili elektronskih dokumenata u celini ili delimično.

Tužba može da se podnese i protiv posrednika koji pruža usluge koje treće lice koristi u radnjama kojima nezakonito pribavlja, koristi ili otkriva poslovnu tajnu ili čije preduzimanje predstavlja neposrednu pretnju za nezakonito pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne. Osim držaoca poslovne tajne tužbu može  podneti i sticalac licence, ako je na to ovlašćen na osnovu ugovora ili zakona.

Tužba zbog povrede poslovne tajne se podnosi u roku od godinu dana od dana kada je tužilac saznao za povredu i lice za koje se sumnja da je povredilo poslovnu tajnu, a najkasnije u roku od pet godina od dana učinjene povrede ili od dana učinjene poslednje povrede ako se povreda vrši kontinuirano. Postupak po ovoj tužbi je hitan.

Prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu sud, kako je određeno Zakonom o zaštiti poslovne tajne, vodi računa da mere budu u srazmeri sa prirodom i intenzitetom povrede, pri čemu vodi računa o posebnim okolnostima slučaja.

Sud može, na zahtev lica koje je povredilo poslovnu tajnu, umesto mera naloženih na osnovu tužbenog zahteva, naložiti plaćanje novčane naknade oštećenoj stranci, ako su ispunjeni uslovi:

• Da lice koje je povredilo poslovnu tajnu u trenutku korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne nije znalo, niti je u datim okolnostima moralo da zna da je poslovna tajna pribavljena od drugog lica koje je poslovnu tajnu nezakonito koristio ili otkrio
• Da bi izvršenjem drugih mera bila naneta nesrazmerana šteta licu koje je povredilo poslovnu tajnu

Ako umesto mera naloženih na osnovu tužbenih zahteva sud dosudi plaćanje novčane naknade, ona ne sme da premaši iznos naknade koji bi lice koje je povredilo poslovnu tajnu platilo da je zakonito koristilo poslovnu tajnu za vremenski period u kome korišćenje poslovne tajne nije bilo dozvoljeno.

Naknada štete

Protiv lica koje je povredilo poslovnu tajnu, a znalo je ili je moralo da zna da učestvuje u nezakonitom, pribavljanju, korišćenju ili otkrivanju poslovne tajne, držalac poslovne tajne ili sticalac licence može tužbom da zahteva naknadu štete. Držalac poslovne tajne ili sticalac licence ima pravo na naknadu nematerijalne štete koja je prouzrokovana nezakonitim pribavljanjem, korišćenjem ili otkrivanjem poslovne tajne. Ako sud ne može da utvrdi visinu naknade štete, uzeće u obzir visinu naknade koju bi lice koje je povredilo poslovnu tajnu platilo za zakonito korišćenje poslovne tajne.

Obezbeđenje dokaza

Na predlog držaoca poslovne tajne koji učini verovatnim da poslovna tajna postoji, da je on držalac poslovne tajne i da je došlo do nezakonitog ili da će doći do nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne, sud može pre pokretanja i u toku parničnog postupka da odredi obezbeđenje dokaza, pod uslovom da poverljive informacije budu zaštićene.

Kada je obezbeđenje dokaza određeno pre pokretanja parničnog postupka, tužba zbog povrede poslovne tajne se mora podneti u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja kojim se usvaja predlog za obezbeđenje dokaza. Ukoliko tužba zbog povrede poslovne tajne ne bude podneta u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja kojim se usvaja predlog za obezbeđenje dokaza, sud će na predlog lica od koga se dokazi pribavljaju obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje.

Kaznene odredbe

Pravno lice koje nezakonito pribavi, koristi ili otkrije poslovnu tajnu kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom od 100.000 dinara do 3.000.000 dinara. Odgovorno lice u pravnom licu koje nezakonito pribavi, koristi ili otkrije poslovnu tajnu kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom od 50.000 dinara do 200.000 dinara.

Preduzetnik koji nezakonito pribavi, koristi ili otkrije poslovnu tajnu kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 50.000 dinara do 500.000 dinara. Fizičko lice koje nezakonito pribavi, koristi ili otkrije poslovnu tajnu kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 20.000 dinara do 150.000 dinara.

Predmeti izvršenja privrednog prestupa ili prekršaja biće oduzeti i uništeni, a predmeti koji su bili upotrebljeni za izvršenje privrednog prestupa ili prekršaja biće oduzeti.