Likvidacija privrednog društva predstavlja način prestanka privrednog društva. Likvidacija se sprovodi kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svojih obaveza, što je razlikuje od postupka stečaja, kao drugog vida prestanka privrednog društva.
Osnovni oblik likvidacije jeste dobrovoljna likvidacija, koja se pokreće u zavisnosti od oblika organizovanja društva:
- Jednoglasnom odlukom svih ortaka odnosno komplementara, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno
- Odlukom skupštine članova društva
- Odlukom skupštine akcionara
Druga vrsta likvidacije je prinudna llikvidacije, koja ne zavisi od odluke organa upravljanja, a koja se pokreće ako:
1) je društvu pravnosnažnim aktom izrečena mera:
(1) zabrane obavljanja delatnosti, a društvo ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;
(2) zabrane obavljanja registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;
(3) oduzimanja dozvole, licence ili odobrenja za obavljanje registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;
2) u roku od 30 dana od dana isteka vremena na koje je društvo osnovano, a društvo ne registruje produženje vremena trajanja društva ili u tom roku ne otpočne likvidaciju;
3) ortačko društvo, u slučaju smrti ortaka, ostane sa jednim ortakom, a nijedan od naslednika preminulog ortaka u skladu sa članom 119. ovog zakona, ne bude upisan u registar kao član društva u roku od tri meseca od dana pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka, odnosno ortačko društvo iz drugih razloga ostane sa jednim ortakom, a društvu, u roku od tri meseca od dana prestanka svojstva ortaka, ne pristupi nedostajući član ili u tom roku društvo ne promeni pravnu formu ili u tom roku ne otpočne likvidaciju;
4) komanditno društvo, u slučaju smrti komplementara, ostane bez komplementara, a nijedan od naslednika preminulog komplementara u skladu sa članom 137. ovog zakona, ne bude upisan u registar kao član društva u roku od tri meseca od dana pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka, odnosno komanditno društvo iz drugih razloga ostane bez komplementara ili komanditora, a društvu u roku od tri meseca od dana prestanka svojstva člana ne pristupi nedostajući član ili u tom roku društvo ne promeni pravnu formu ili u tom roku ne otpočne likvidaciju;
4a) ako kupac stečajnog dužnika kao pravnog lica, u skladu sa članom 45. stav 5. ovog zakona ne uplati nedostajući iznos do visine minimalnog osnovnog kapitala u roku od šest meseci od dana obustavljanja postupka stečaja;
5) je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije osnivanja društva u skladu sa zakonom o registraciji ili ništavost osnivačkog akta društva u skladu sa članom 14. ovog zakona;
6) je pravnosnažnom presudom naložen prestanak društva u skladu sa čl. 118, 138, 239. i 469. ovog zakona, a društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude ne otpočne likvidaciju;
7) društvo ostane bez zakonskog ili privremenog zastupnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja zakonskog, odnosno privremenog zastupnika iz registra privrednih subjekata;
7a) društvo u roku od 30 dana od dana konačnosti akta nadležnog organa kojim je odbačena prijava registracije promene adrese sedišta, ne registruje novu adresu sedišta;
8) društvo u likvidaciji ostane bez likvidacionog upravnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja likvidacionog upravnika iz registra privrednih subjekata;
9) usvojeni početni likvidacioni izveštaj ne bude dostavljen registru privrednih subjekata u skladu sa članom 536. stav 6. ovog zakona;
10) društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje do kraja prethodne poslovne godine za dve uzastopne poslovne godine koje prethode godini u kojoj se podnose finansijski izveštaji;
11) društvo ne dostavi nadležnom registru početni likvidacioni bilans u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo;
12) u drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Kada su u pitanju drugi razlozi predviđeni zakonom treba ukazati na razloge koji se odnose na registraciju adrese sedišta, poslovnog imena i naziva društva, kada iz zakonom predviđenih razloga pravnosnažnom presudom bude naložena izmena navedenih podataka, pa u roku od 30 dana obeznik ne izmeni navedene podatke, registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije.
Predmet ovog teksta je postupak likvidacije društva koji se sprovodi na osnovu odluke članova društva.
REGISTRACIJA I OBJAVLJIVANJE POSTUPKA LIKVIDACIJE
Likvidacija privrednog društva formalno pravno počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o pokretanju postupka likvidacije. To znači da se kao dan pravnog dejstva prema trećim licima odnosno dan početka lilvidacije smatra dan registracije odluke o registraciji i objavljivanje oglasa o pokretanju likvidacije, a ne dan donošenja same odluke o likvidaciji. Registracija proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima narednog dana od dana objavljivanja.
PRAVNE POSLEDICE POKRETANJA POSTUPKA LIKVIDACIJE
Pokretanje likvidacije ne sprečava određivanje i sprovođenje izvršenja protiv društva u likvidaciji niti vođenje drugih postupaka koji se vode protiv ili u korist društva u likvidaciji.
Posledica pokretanja postupka likvidacije koja ima uticaja na članove društva u likvidaciji jeste da se za vreme likvidacije društva ne isplaćuje učešće u dobiti, odnosno dividende niti se imovina društva raspodeljuje članovima društva pre isplate svih potraživanja poverilaca.
Naime, prioritet u isplati imaju poverioci društva koji svoja potraživanja prijavljuju u likvidacionom postupku i to na osnovu oglasa o pokretanju likvidacije koji se objavljuje na internet stranici registra privrednih subjekata u trajanju od 90 dana i sadrži:
- Poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja
- Adresu sedišta društva, odnosno adresu za prijem pošte na koju poverioci dostavljaju prijave potraživanja
- Upozorenje da će potraživanja biti prekludirana ukoliko ga poverilac ne prijavi najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije.
LIKVIDACIONI UPRAVNIK
U odluci o pokretanju likvidacije društvo imenuje likvidacionog upravnika. Imenovanjem likvidacionog upravnika svim zastupnicima društva prestaju prava zastupanja društva. Ako društvo ne imenuje likvidacionog upravnika, svi zakonski zastupnici društva postaju likvidacioni upravnici. Društvo može imati više likvidacionih upravnika. Ako društvo ima više likvidacionih upravnika, oni zastupaju društvo zajedno, ako odlukom kojom su imenovani nije drugačije određeno.
Likvidacioni upravnik može biti razrešen odlukom, a istom odlukom mora biti imenovan novi likvidacioni upravnik. Imenovanje, razrešenje i ostavka likvidacionog upravnika registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.
Likvidacioni upravnik zastupa društvo u likvidaciji i odgovoran je za zakonitost poslovanja društva.
Likvidacioni upravnik može preduzimati sledeće aktivnosti:
1) vršiti radnje na okončanju poslova započetih pre početka likvidacije;
2) preduzima radnje potrebne za sprovođenje likvidacije, kao što su prodaja imovine, isplata poverilaca i naplata potraživanja;
3) vrši druge poslove neophodne radi sprovođenja likvidacije društva.
Likvidacioni upravnik ima pravo da mu se nadoknade troškovi koje je imao u sprovođenju likvidacije kao i na isplatu naknade za rad. U pogledu potrživanja naknade troškova i naknade za rad, likvidacioni upravnik smatra se poveriocem društva u likvidaciji.
Likvidacioni upravnik odgovara za štetu koju pričini u vršenju svoje dužnosti članovima društva i poveriocima društva.
LIKVIDACIONI BILASNI I IZVEŠTAJI
Likvidacioni upravnik u roku od 30 dana od dana početka likvidacije sastavlja početni likvidacioni bilans kao vanredni finansijski izveštaj u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, i u istom roku ga podnosi ortacima, komplementarima, odnosno skupštini na usvajanje.
Ortaci, komplementari, odnosno skupština dužni su da donesu odluku o usvajanju početnog likvidacionog bilansa najkasnije u roku od 30 dana od dana kada im je podnet na usvajanje.
Drugi obavezni dokument koji sastavlja likvidacioni upravnik jeste početni likvidacioni izveštaj, koji sadrži:
1) listu prijavljenih potraživanja;
2) listu priznatih potraživanja;
3) listu osporenih potraživanja sa obrazloženjem osporavanja;
4) podatak da li je imovina društva dovoljna za namirenje svih obaveza društva, uključujući i osporena potraživanja;
5) neophodne radnje za sprovođenje likvidacije;
6) vreme predviđeno za završetak likvidacije;
7) druge činjenice od značaja za sprovođenje likvidacije.
Početni likvidacioni izveštaj likvidacioni upravnik sastavlja najranije 90 dana, a najkasnije 150 dana od dana početka likvidacije i u istom roku ga podnosi ortacima, komplementarima, odnosno skupštini na usvajanje. Ortaci, komplementari, odnosno skupština dužni su da donesu odluku o usvajanju početnog likvidacionog izveštaja najkasnije u roku od 30 dana od dana kada im je podnet na usvajanje.
Usvojeni početni likvidacioni izveštaj registruje se u skladu sa zakonom o registraciji, u roku od 15 dana od dana usvajanja.Likvidacioni upravnik ne može otpočeti sa plaćanjima radi namirenja poverilaca niti sa isplatama članovima društva pre registracije početnog likvidacionog izveštaja, osim plaćanja obaveza iz tekućeg poslovanja društva.
Pored početnog likvidacionog izveštaja, Likvidacioni upravnik u toku likvidacije podnosi godišnje likvidacione izveštaje o svojim radnjama, sa obrazloženjem razloga zbog kojih se likvidacija nastavlja, a nije završena, ortacima, komplementarima, odnosno skupštini na usvajanje, najkasnije u roku od šest meseci po isteku svake poslovne godine.
Na kraju, nakon isplate poverilaca, likvidacioni upravnik sastavlja:
1) završni likvidacioni bilans;
2) izveštaj o sprovedenoj likvidaciji;
3) pisanu izjavu da je uputio obaveštenje svim poznatim poveriocima, kao i da su sve obaveze društva po osnovu prijavljenih potraživanja i potraživanja koja se u smislu zakona smatraju prijavljenim izmirene u potpunosti i da se protiv društva ne vode drugi postupci;
4) predlog odluke o raspodeli likvidacionog ostatka društva.
Završni likvidacioni bilans sastavlja se i registruje u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija.
Ortaci, komplementari, odnosno skupština usvaja navedene dokumente odlukom o okončanju likvidacije.
Društvo ne može doneti odluku o okončanju likvidacije pre pravnosnažnog okončanja svih postupaka koji za pravnu posledicu mogu imati bilo kakvu obavezu društva i izmirenja svih tih obaveza.
OBUSTAVA I OKONČANJE POSTUPKA LIKVIDACIJE I POKRETANJE STEČAJNOG POSTUPKA
Oduka o obustavi likvidacije može se doneti samo u slučaju da je društvo namirilo u potpunosti sve poverioce, nezavisno od toga da li su tim poveriocima potraživanja osporena ili priznata, pod uslovom da nije otkazalo ugovor o radu bilo kojem zaposlenom po osnovi likvidacije niti otpočelo sa isplatama članovima društva.
Sastavni deo odluke o obustavi likvidacije je imenovanje zakonskog zastupnika društva, kao i izjava likvidacionog upravnika da su svi poverioci namireni u potpunosti i da društvo nije otpočelo sa isplatama članovima društva.Ako društvo ima više likvidacionih upravnika, oni izjavu daju zajednički.
Odluka o obustavi likvidacije registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
U slučaju obustave likvidacije, potraživanja poverilaca koji nisu prijavili svoja potraživanja i poverilaca čija su potraživanja osporena, a nisu u predviđenom roku pokrenuli postupak pred nadležnim sudom, neće se smatrati prekludiranim u smislu zakona, tj namirenje svojih potraživanja mogu tražiti u redovnim postupcima.
Do obustave postupka likvidacije dolazi i u slučaju kada se zbog prezaduženosti društva pokreće stečajni postupak. Naime, ako se iz početnog likvidacionog bilansa ili početnog likvidacionog izveštaja utvrdi da imovina društva nije dovoljna za namirenje svih potraživanja poverilaca (prezaduženost), likvidacioni upravnik je dužan da nadležnom sudu podnese predlog za pokretanje stečaja u roku od 15 dana od dana sastavljanja početnog likvidacionog bilansa, odnosno početnog likvidacionog izveštaja.
U tom slučaju likvidacioni upravnik ne može namirivati potraživanja poverilaca, osim potraživanja nastalih iz tekućeg poslovanja društva do dana pokretanja stečajnog postupka.
Drugi vid prestanka postupka likvidacije je okončanje postupka. Nakon namirenja poverilaca sačinjava se završni dokumenti (završni likvidacioni bilans, izveštaj o sprovedenoj likvidaciji), pisana izjava likvidacionog upravnika da je uputio obaveštenje svim poznatim poveriocima zakona, kao i da su sve obaveze društva po osnovu prijavljenih potraživanja i potraživanja koja se u zakona smatraju prijavljenim izmirene u potpunosti i da se protiv društva ne vode drugi postupci, te predlog odluke o raspodeli likvidacionog ostatka društva.
Likvidacija se okončava donošenjem odluke o okončanju likvidacije.
Po okončanju likvidacije društvo se briše iz registra privrednih subjekata u skladu sa zakonom o registraciji.
Ako je nakon brisanja društva iz registra potrebno preduzeti određene radnje u pogledu imovine društva prestalog brisanjem ili druge radnje koje je trebalo preduzeti tokom likvidacije, zainteresovano lice može tražiti da nadležni sud u vanparničnom postupku odredi likvidacionog upravnika sa ovlašćenjem za preduzimanje tih radnji.