Privremena Sprečenost za Rad u Srbiji

Zakonodavstvo Srbije definiše privremenu sprečenost za rad (bolovanje) kao period u kojem zaposleni zbog bolesti ili povrede nije u mogućnosti da obavlja svoje radne obaveze. Ovo stanje regulisano je kako Zakonom o radu, tako i Zakonom o obaveznom zdravstvenom osiguranju, pri čemu se postavlja okvir za prava i obaveze kako zaposlenih, tako i poslodavaca.

Postupak Otvaranja Bolovanja

Po nastupanju privremene sprečenosti za rad (bolovanja), shodno članu 103 Zakona o radu zaposleni je dužan da u roku od tri dana obavesti poslodavca o svojoj sprečenosti za rad, uz dostavljanje potvrde od strane izabranog lekara o nastupanju privremene sprečenosti za rad. U slučaju teže bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu. Ako zaposleni živi sam, potvrdu je dužan da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.

Potvrda sadrži datum početka privremene sprečenosti za rad, osnov za privremenu sprečenost za rad (usled bolesti ili povrede van rada, usled profesionalne bolesti ili povrede na radu, zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće i dr) dijagnozu bolesti i očekivano vreme trajanja sprečenosti za rad.

Naknada zarade za bolovanje do 30 dana isplaćuje se na teret poslodavca, i to:

1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;

2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.

Naknada zarade za bolovanje preko 30 dana isplaćuje se počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Naknada zarade usled Povrede na radu

Povreda na radu i profesionalna bolest predstavljaju izuzetak od pravila da se naknada zarade za bolovanje preko 30 dana isplaćuje iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Naime, u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti, naknadu zarade obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava za vreme trajanja radnog odnosa osiguranika, od prvog dana privremene sprečenosti za rad, za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad osiguranika, i to kao što smo napred naveli u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade. Za osiguranika kome je prestao radni odnos u toku korišćenja prava na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti isplatu naknade zarade obezbeđuje Republički fond od dana prestanka radnog odnosa osiguranika.

Izuzetno je važno da zaposleni bude upoznat sa svojim pravima i obavezama poslodavca kod povrede na radu ili profesionalne bolest. Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu propisana je obaveza poslodavca da prijavi nastupelu povredu na radu.

1. Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno, u pisanoj formi ili elektronskim putem prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.
2. Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana nastanka, usmeno, u pisanoj formi ili elektronskim putem prijavi nadležnoj inspekciji rada laku povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri dana.
3. Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od pet dana od dana dostavljanja mišljenja zdravstvene ustanove koja je utvrdila profesionalnu bolest prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalnu bolest.

Izveštaj o povredi na radu i profesionalnoj bolesti, poslodavac je dužan da dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno kod koga je utvrđena profesionalna bolest.

Imajući u vidu da se radi o bolovanju gde se naknada zarade isplaćuje u visini od 100% od osnovice i da pada na teret poslodavca, važno je da zaposleni bude upoznat sa svojim pravima i obavezama poslodavca, te da posebno obrati pažnju na to da poslodavac u zakonskom roku prijavi nastupelu povredu, te da se u krajnjem slučaju obrati nadležnom organu, inspekciji za rad, u cilju konstatovanja nastupanja povrede na radu ili profesionalne bolesti u slučaju da poslodavac ne izvrši svoju zakonsku obavezu.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta

Zaposlena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja, kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. Zaposlena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.

Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.

Osnovica naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za zaposlena lica  utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Dakle,  u slučaju da je zaposlena bila radno angažovana u periodu kraćem od 18 meseci ostaje uskarćena za svoju realnu zaradu, budući da se taj zbir mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi u svakom slučaju dele sa 18.

Porodiljsko odsustvo započinje izdavanjem rešenja o odobravanju korišćenja porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta na osnovu doznake.Zaposlena podnosi zahtev za isplatu naknade zarade opštinskoj-gradskoj upravi prema mestu prebivališta (u kojoj navodi broj tekućeg računa), uz zahtev prilaže doznaku za bolovanje (trudničko i/ili porodiljsko).

Ministarstvo za rad vrši isplatu naknade zarade i plaćanje propisanih obaveza (podnosi i poresku prijavu PPP PD), dok poslodavac recimo može da isplati neko primanje koje čini zaradu (npr. regres) i onda podnosi poresku prijavu za taj deo zarade ( ne vrši kumuliranje sa naknadom zarade).

Zaposlena na porodiljskom odsustvu i odsustvu radi negde deteta je i dalje zaposlena kod poslodavca i poslodavac je dužan za svo vreme odsustva da plaća doprinose. Zakon posebno predviđa zabranu otkaza ugovora o radu zaposlene koja se nalazi na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta.