Svi znamo da granice koje postavlja država često nemaju veze sa granicama koje postavlja ljubav, pa su brakovi – kako domaći, tako i oni sa međunarodnim elementom – uobičajena pojava u savremenom svetu. Bez obzira na to da li planirate da ozvaničite svoju vezu pred matičarem ili prolazite kroz ne tako jednostavan period donošenja odluke o raskidu zajednice, poznavanje odredbi Porodičnog zakona Republike Srbije ključno je za zaštitu vaših ličnih i imovinskih interesa.

U ovom sveobuhvatnom vodiču analiziramo zakonske uslove za zaključenje braka, pravni status vanbračne zajednice, specifičnosti imovinskih odnosa između supružnika, kao i procedure za sporazumni i sporan razvod u Srbiji.

 Uslovi za zaključenje braka u Srbiji

Stupanje u bračni odnos u Srbiji je relativno brz i jednostavan proces koji ne zahteva preobimnu dokumentaciju, ali podrazumeva striktno ispunjavanje zakonskih uslova kako bi brak imao punu pravnu snagu:

• Različitost polova: Prema trenutno važećem zakonodavstvu u Srbiji, brak je dozvoljen isključivo između osoba suprotnog pola. Istopolne zajednice u ovom trenutku pravno ne postoje.

• Punoletstvo: Budući supružnici moraju biti punoletni (navršenih 18 godina života). Izuzetno, uz dozvolu suda i opravdane razloge, brak može zaključiti i maloletno lice starije od 16 godina.

• Slobodan bračni status (Monogamija): Obe osobe moraju biti slobodnog bračnog statusa (neženjen/neudata, razveden/razvedena ili udovac/udovica), s obzirom na to da je dvobračnost/poligamija zakonom zabranjena.

• Slobodna volja i odsustvo srodstva: Supružnici moraju postupati svesno i potpuno slobodnom voljom, te ne smeju postojati zakonom definisane prepreke u pogledu krvnog srodstva ili srodstva po osnovu usvojenja.

Napomena za brakove sa strancima: Kada je jedno lice strani državljanin, za njega se u pogledu uslova primenjuje pravo njegove matične države, ali isključivo ukoliko to pravo nije u suprotnosti sa javnim poretkom i osnovnim načelima zakonodavstva Srbije. Na primer, čak i ako matična zemlja stranca dozvoljava istopolne brakove, takva zajednica se ne može pravno zasnovati na teritoriji Srbije. Ukoliko pomenuti uslovi nisu ispunjeni, brak se kasnije može proglasiti ništavim ili anulirati.

Imovinski odnosi: Posebna naspram zajedničke imovine

Pitanje imovine tokom i nakon braka često je u praksi izvor najvećih zabluda i nesporazuma. Srpsko porodično pravo jasno razlikuje dva režima:

Posebna imovina: Sve ono što je jedan supružnik stekao pre stupanja u brak predstavlja njegovu ličnu, posebnu imovinu. Druga strana nema nikakva prava niti potraživanja prema tim dobrima. Isti status ima i imovina koju supružnik dobije na poklon ili putem nasleđa tokom trajanja samog braka.

Zajednička imovina: Imovina koju su supružnici stekli radom (ili aktivnostima proisteklim iz rada) tokom trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Zakon postavlja jasnu pretpostavku da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki (50/50). Međutim, u sudskom postupku se može dokazivati i drugačiji srazmer ukoliko se dokaže da je doprinos jednog supružnika bio znatno veći (kroz direktne prihode, vođenje domaćinstva, brigu o deci i slično).

Bračni ugovor (Predbračni ugovor): Kako bi izbegli zakonsku podelu na jednake delove, budući ili već venčani supružnici mogu potpisati bračni ugovor. Ovim ugovorom se imovinski odnosi na postojećoj ili budućoj imovini mogu urediti na potpuno drugačiji način. Da bi bio pravno validan, ugovor mora biti sačinjen u strogoj zakonskoj formi i solemnizovan (overen) kod licenciranog javnog beležnika (notara).

Pravni status vanbračne zajednice u Srbiji

Jedna od specifičnosti domaćeg prava jeste visok stepen izjednačenosti vanbračne zajednice (faktičkog braka ili neformalne zajednice života) sa klasičnim brakom. Ukoliko dvoje ljudi živi u trajnoj zajednici života, Porodični zakon na njih primenjuje identična pravila koja važe i za supružnike u pogledu imovine.

To znači da u slučaju prekida vanbračne kohabitacije, sva imovina koju su partneri stekli radom tokom trajanja te zajednice ulazi u režim zajedničke imovine i podleže podeli, te se ne smatra posebnom imovinom onog partnera koji ju je formalno zaradio. Iako nisu išli kod matičara, partneri imaju ista prava i obaveze u pogledu izdržavanja i imovinskih odnosa.

Prestanak braka: Sporazumni razvod naspram razvoda po tužbi

Brak može prestati smrću supružnika, poništenjem ili razvodom. Kada dođe do odluke o razvodu, zakon u Srbiji ne dozvoljava mogućnost da bilo ko ostane „zarobljen“ u zajednici koju više ne želi. Sam postupak se može sprovesti na dva načina:

Sporazumni razvod braka: Ovo je najbrža, najekonomičnija i najbezbolnija opcija. Uslov je da supružnici postignu pismeni sporazum o svim ključnim pitanjima. Sporazum imperativno mora da sadrži pismeni dogovor o podeli zajedničke imovine, kao i sporazum o vršenju roditeljskog prava (kome se poveravaju deca na čuvanje i vaspitavanje, model viđanja sa drugim roditeljom i visina alimentacije).

Razvod po tužbi (Parnični postupak): Ukoliko dogovor između supružnika nije moguć, bilo zbog neslaganja oko dece ili raspodele imovine, svaki supružnik ima apsolutno pravo da podnese tužbu za razvod braka. U ovom slučaju se pokreće parnični postupak pred nadležnim sudom, u okviru kojeg sudija, na osnovu izvedenih dokaza i procene organa starateljstva (Centra za socijalni rad), donosi konačnu presudu o razvodu, poveravanju dece, alimentaciji i raspodeli.