Zakon o radu razlikuje dve kategorije radnika, to su najpre zaposleni koji su zasnovali radni odnos zaključenjem ugovora o radu (na određeno ili neodređeno vreme, sa punim ili nepunim radnim vremenom) i radno angažovana lica koja nemaju zaključen ugovor o radu već su angažovana po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, ugovora o stručnom usavršavanju i osposobljavanju, ugovora o dopunskom radu.

Radno angažovana lica nemaju pravo na zaradu, već imaju novčanu naknadu, dakle, jedino lica koja su u radnom odnosu primaju zaradu.

Zarada po osnovu radnog odnosa sastoji se od:

-zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu (osnovna zarada, radni učinak i uvećana zarada)

-zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (bonusi i nagrade)

-drugih primanja iz radnog odnosa

 

Bonusi i nagrade

Bonusi i nagrade nisu obavezni element zarade, već ukoliko poslodavac hoće da ih isplaćuje onda tu mogućnost treba da utvrdi opštim aktom ili ugovorom o radu.

Isplaćuju se iz procenjene dobiti za tekuću godinu i uobičajeno vreme isplate je kraj godine, mada može biti i tromesečno, šestomesečno, može se i kasnije ispaltiti ali se uvek vezuje za poslednju zaradu za koju je utvrđena procenjena dobit. Predstavljaju sastavni deo zarade i na njih se plaćaju porez i doprinos kao na zaradu.

Uvećana zarada

Shodno zakonu o radu, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika koji je neradan dan (110 %), prekovremeni rad (26%), do 4 časa dnevno, odnosno 8  sati nedeljno, za noćni rad (od 22,00 časa do 6,00 časova), ukoliko nije vrednovan kroz zaradu i za minuli rad (0,4% za svaku punu godinu rada provedenu u radnom odnosu kod poslodavca). Uvećanja se obračunavaju na osnovnu zaradu. Kod uvećane zarade po osnovu minulog rada, posmatra se radni odnos, i to kod poslodavca koji obračunava zaradu i kod poslodavca prethodnika i povezanog lica, u smislu Zakona o privrednim društvima.

Primanja koja ne čine zaradu prema Zakonu o radu su naknada troškova prevoza za dolazak i poratak sa rada, naknada troškova službenog putovanja, naknada troškova smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, otpremnina kod odlaska u penziju, otpremnina kod otpuštanja sa posla, pomoć u slučaju smrti člana porodice zaposlenog, naknada štete zbog povrede na radu, pokloni deci do 15 godina do neoporezivog iznosa, jubilarna nagrada  i solidarna pomoć. Na navedena primanja budući da ne ulaze u zaradu, ne plaćaju se doprinosi.

Primanja koja se smatraju zaradom prema Zakonu o radu su topli obrok, regres, uvećana zarada, terenski dodatak, davanja zaposlenom za 8. mart, Novu godinu i dr., pokloni deci do 15 godina preko neoporezivog iznosa, otpremnina kod sporazumnog prestranka radnog odnosa, bonusi i nagrade i sva druga primanja koja zaposleni ostvari po osnovu radnog odnosa.

Isplata zarade

Poslodavac zaradu isplaćuje isključivo u novcu, ukoliko se daje roba, čine usluge i slično, to spada u drugo primanje. Izuzetak od pravila da se zarada isplaćuje isključivo u novcu jeste ukoliko je radni odnos zasnovan za obavljanje poslova kućnog pomoćnog osoblja. U slučaju da je zaključen Ugovor o radu za navedeni radni odnos, može se ugovoriti isplata dela zarade i u naturi, tako da se vrednost tog davanja mora izraziti u novcu. Procenat zarade koji se obavezno obračunava i isplaćuje u novcu ne može biti niži od 50% od ukupne zarade zaposlenog. Delom zarade koji se isplaćuje u naturi smatra se obezbeđivanje stanovanja i ishrane.

Zarada se isplaćuje najmanje jednom mesečno, najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec, na tekući račun ili u gotovom. Poslodavac je obavezan da zaposlenom dostavlja obračun zarade do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec, bez obzira na to da li je isplata zarade izvršena (obavezno sadrži i potpis ovlašćenog lica, ako isplata zarade nije izvršena).

Obračun zarade predstavlja izvršnu ispravu. Ukoliko prestane radni odnos, poslodavac je obavezan da zaposlenom u  roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa isplati sva zaostala primanja.

 Zarada prema Zakonu o porezu na dohodak građana

Zakonom o porezu na dohodak građana zaradom se smatra zarada po osnovu radnog odnosa, lična zarada preduzetnika, naknada po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, zaključenim sa poslodavcem ili preko omladinske i studentske zadruge ako lice nije na obaveznom školovanju ili ima preko 26 godina života, primanja koja zaposleni ostvari od lica koje je povezano sa poslodavcem, a u vezi je sa radom kod domaćeg poslodavca, primanja u vezi sa radom kod poslodavca, koje lice ostvari po prestanku radnog odnosa (naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor, otpisi potraživanja i dr.)

Zaradom se smatraju i primanja u obliku hartija od vrednosti (osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije), robe, primanja po osnovu činjenja i pružanja pogodnosti, opraštanjem duga, pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem (na primer plaćanje kazne za zaposlenog, plaćanje parkiranja za privatni auto zaposlenog i sl.)

Osnovica za porez je tržišna vrednost ovim primanja.

Zaradom se naročito smatraju korišćenje službenog automobila u privatne svrhe i korišćenje stanova u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavca po osnovu zakupa.

Porez i doprinosi na zaradu

Zarada sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (bruto 1). Bruto 1 predstavlja zbir neto zarade, porez na zarade i doprinosa koji se plaćaju iz zarade (na teret zaposlenog). Bruto 2 predstavlja zbir bruto 1 i doprinosa koji se plaćaju na zaradu (ne teret poslodavca).