zastarelost

Zakon o radu razlikuje dve kategorije radnika, to su najpre zaposleni koji su zasnovali radni odnos zaključenjem ugovora o radu (na određeno ili neodređeno vreme, sa punim ili nepunim radnim vremenom) i radno angažovana lica koja nemaju zaključen ugovor o radu već su angažovana po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, ugovora o stručnom usavršavanju i osposobljavanju, ugovora o dopunskom radu.

Radno angažovana lica nemaju pravo na zaradu, već imaju novčanu naknadu, dakle, jedino lica koja su u radnom odnosu primaju zaradu.

Zarada po osnovu radnog odnosa sastoji se od:

-zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu (osnovna zarada, radni učinak i uvećana zarada)

-zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (bonusi i nagrade)

-drugih primanja iz radnog odnosa

 

Bonusi i nagrade

Bonusi i nagrade nisu obavezni element zarade, već ukoliko poslodavac hoće da ih isplaćuje onda tu mogućnost treba da utvrdi opštim aktom ili ugovorom o radu.

Isplaćuju se iz procenjene dobiti za tekuću godinu i uobičajeno vreme isplate je kraj godine, mada može biti i tromesečno, šestomesečno, može se i kasnije ispaltiti ali se uvek vezuje za poslednju zaradu za koju je utvrđena procenjena dobit. Predstavljaju sastavni deo zarade i na njih se plaćaju porez i doprinos kao na zaradu.

Uvećana zarada

Shodno zakonu o radu, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika koji je neradan dan (110 %), prekovremeni rad (26%), do 4 časa dnevno, odnosno 8  sati nedeljno, za noćni rad (od 22,00 časa do 6,00 časova), ukoliko nije vrednovan kroz zaradu i za minuli rad (0,4% za svaku punu godinu rada provedenu u radnom odnosu kod poslodavca). Uvećanja se obračunavaju na osnovnu zaradu. Kod uvećane zarade po osnovu minulog rada, posmatra se radni odnos, i to kod poslodavca koji obračunava zaradu i kod poslodavca prethodnika i povezanog lica, u smislu Zakona o privrednim društvima.

Primanja koja ne čine zaradu prema Zakonu o radu su naknada troškova prevoza za dolazak i poratak sa rada, naknada troškova službenog putovanja, naknada troškova smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, otpremnina kod odlaska u penziju, otpremnina kod otpuštanja sa posla, pomoć u slučaju smrti člana porodice zaposlenog, naknada štete zbog povrede na radu, pokloni deci do 15 godina do neoporezivog iznosa, jubilarna nagrada  i solidarna pomoć. Na navedena primanja budući da ne ulaze u zaradu, ne plaćaju se doprinosi.

Primanja koja se smatraju zaradom prema Zakonu o radu su topli obrok, regres, uvećana zarada, terenski dodatak, davanja zaposlenom za 8. mart, Novu godinu i dr., pokloni deci do 15 godina preko neoporezivog iznosa, otpremnina kod sporazumnog prestranka radnog odnosa, bonusi i nagrade i sva druga primanja koja zaposleni ostvari po osnovu radnog odnosa.

Isplata zarade

Poslodavac zaradu isplaćuje isključivo u novcu, ukoliko se daje roba, čine usluge i slično, to spada u drugo primanje. Izuzetak od pravila da se zarada isplaćuje isključivo u novcu jeste ukoliko je radni odnos zasnovan za obavljanje poslova kućnog pomoćnog osoblja. U slučaju da je zaključen Ugovor o radu za navedeni radni odnos, može se ugovoriti isplata dela zarade i u naturi, tako da se vrednost tog davanja mora izraziti u novcu. Procenat zarade koji se obavezno obračunava i isplaćuje u novcu ne može biti niži od 50% od ukupne zarade zaposlenog. Delom zarade koji se isplaćuje u naturi smatra se obezbeđivanje stanovanja i ishrane.

Zarada se isplaćuje najmanje jednom mesečno, najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec, na tekući račun ili u gotovom. Poslodavac je obavezan da zaposlenom dostavlja obračun zarade do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec, bez obzira na to da li je isplata zarade izvršena (obavezno sadrži i potpis ovlašćenog lica, ako isplata zarade nije izvršena).

Obračun zarade predstavlja izvršnu ispravu. Ukoliko prestane radni odnos, poslodavac je obavezan da zaposlenom u  roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa isplati sva zaostala primanja.

 Zarada prema Zakonu o porezu na dohodak građana

Zakonom o porezu na dohodak građana zaradom se smatra zarada po osnovu radnog odnosa, lična zarada preduzetnika, naknada po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, zaključenim sa poslodavcem ili preko omladinske i studentske zadruge ako lice nije na obaveznom školovanju ili ima preko 26 godina života, primanja koja zaposleni ostvari od lica koje je povezano sa poslodavcem, a u vezi je sa radom kod domaćeg poslodavca, primanja u vezi sa radom kod poslodavca, koje lice ostvari po prestanku radnog odnosa (naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor, otpisi potraživanja i dr.)

Zaradom se smatraju i primanja u obliku hartija od vrednosti (osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije), robe, primanja po osnovu činjenja i pružanja pogodnosti, opraštanjem duga, pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem (na primer plaćanje kazne za zaposlenog, plaćanje parkiranja za privatni auto zaposlenog i sl.)

Osnovica za porez je tržišna vrednost ovim primanja.

Zaradom se naročito smatraju korišćenje službenog automobila u privatne svrhe i korišćenje stanova u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavca po osnovu zakupa.

Porez i doprinosi na zaradu

Zarada sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (bruto 1). Bruto 1 predstavlja zbir neto zarade, porez na zarade i doprinosa koji se plaćaju iz zarade (na teret zaposlenog). Bruto 2 predstavlja zbir bruto 1 i doprinosa koji se plaćaju na zaradu (ne teret poslodavca).

Podeli ovaj tekst

Imate pravno pitanje na ovu temu?
Pitajte našeg eksperta

Imate pravno pitanje? To može biti prvi korak ka razumevanju i uspehu.