Sporazum o priznanju krivičnog dela je pravni institut uređen Zakonom o krivičnom postupku (ZKP), koji omogućava okrivljenom da se dogovori sa javnim tužiocem o vrsti i visini kazne, odnosno drugim krivičnim sankcijama, o odustajanju javnog tužioca od krivičnog gonjenja za krivična dela koja nisu obuhvaćena sporazumom o priznanju krivice, troškovima krivičnog postupka i o imovinskopravnom zahtevu.

Potpisivanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela stranke i branioci, odnosno advokat za krivično pravo odriču se prava na žalbu protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma o priznanju krivice. Dakle, ovo je vrsta ugovora koja se zaključuje između javnog tužioca i okrivljenog, uz obavezno prisustvo branioca, i može se zaključiti od donošenja naredbe o sprovođenju istrage do završetka glavnog pretresa. Ovaj mehanizam doprinosi efikasnosti krivičnih postupaka i rasterećenju sudova, ali sa sobom nosi i značajne pravne posledice za okrivljenog.

Šta sadrži sporazum o priznanju krivičnog dela?

Sporazum o priznanju krivičnog dela mora da sadrži zakonom propisane obavezne elemente:

• Opis krivičnog dela koje je predmet optužbe;
• Priznanje okrivljenog da je učinio krivično delo koje je opisano u sporazumu;
• Sporazum o kazni ili drugoj krivičnoj sankciji – vrsta, visina ili raspon kazne;
• Sporazum o troškovima postupka;
• Dogovor o oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivičnim delom;
• Rešavanje imovinskopravnog zahteva, ukoliko je podnet;
• Izjava stranaka i branioca o odricanju prava na žalbu protiv presude kojom je sud u potpunosti prihvatio sporazum (uz izvesne izuzetke);
• Potpis stranaka i branioca.

Dakle, sporazumom okrivljeni priznaje krivično delo, dogovara se o kazni, troškovima postupka i drugim pitanjima, te se odriče prava na žalbu protiv presude kojom je sporazum prihvaćen.

Fakultativni elementi sporazuma

Pored navedenih obaveznih elemenata, sporazum može sadržati i fakultativne elemente, kao što su:

• Izjava tužioca o odustajanju od krivičnog gonjenja za krivična dela koja nisu obuhvaćena sporazumom;
• Izjava okrivljenog da prihvata određene obaveze, poput:
  • Otklanjanja štetnih posledica krivičnog dela ili naknade pričinjene štete;
  • Uplate novčanog iznosa u humanitarne ili druge javne svrhe;
  • Obavljanja društvenokorisnog ili humanitarnog rada;
  • Ispunjenja dospelih obaveza izdržavanja;
  • Podvrgavanja odvikavanju od alkohola ili opojnih droga;
  • Podvrgavanja psihosocijalnom tretmanu radi sprečavanja nasilnog ponašanja;
  • Poštovanja obaveza ili ograničenja iz pravnosnažnih sudskih odluka i drugih…

Takođe, moguće je uključiti i sporazum u vezi sa imovinom proisteklom iz krivičnog dela koja će biti oduzeta od okrivljenog, ukoliko se o tome postigne saglasnost između stranaka i ako su ispunjeni zakonski uslovi. Sporazum o priznanju krivičnog dela koji je zaključen i potpisan od strane javnog tužioca, okrivljenog i branioca, javni tužilac podnosi nadležnom sudu. Zavisno od faze postupka, o sporazumu odlučuje ili sudija za prethodni postupak ako je zaključen pre podizanja optužnice, ili pak predsednik veća, ako je podnet posle podignute optužnice. Sudiji za prethodni postupak uz sporazum javni tužilac podnosi i optužnicu koja predstavlja sastavni deo sporazuma, ali se na istu ne primenjuju odredbe o ispitivanju optužnice, jer je predmet sudske kontrole sam sporazum o priznanju krivičnog dela, a optužnica je samo njegov sastavni deo.

Pred sudom se obavezno zakazuje ročište za odlučivanje o sporazumu o priznanju krivičnog dela, na koje se pozivaju samo javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a sa koga je javnost isključena. Na ovom ročištu sudija može da donese tri moguće odluke: rešenje kojim se sporazum odbacuje, rešenje kojim se sporazum odbija i presudu kojom se sporazum prihvata, a okrivljeni oglašava krivim.

Sudija prvo utvrđuje da li su na ročište došla sva pozvana lica i da li podneti sporazum o priznanju krivičnog dela sadrži sve obavezne elemente koji su propisani zakonom.

Sud će rešenjem odbaciti sporazum o priznanju krivičnog dela ako na ročište nije došao okrivljeni koji je uredno pozvan, a koji nije opravdao svoj izostanak, jer se smatra da je odustao od sporazuma. Takođe će sporazum biti odbačen ako ne sadrži sve zakonom propisane obavezne elemente.

Pravni efekti i posledice

Prihvatanjem sporazuma, sud donosi presudu kojom potvrđuje dogovorene uslove, čime se postupak okončava. Presuda doneta na osnovu sporazuma ima istu pravnu snagu kao i svaka druga pravnosnažna presuda, a okrivljeni gubi pravo žalbe (osim u izuzetnim slučajevima predviđenim zakonom).

Važno je da okrivljeni bude svesno i informisano saglasan sa sporazumom, jer nakon njegovog prihvatanja nema mogućnosti za kasnije osporavanje na osnovu nesaglasnosti ili nesporazuma.

Prednosti i rizici

Prednosti sporazuma o priznanju krivičnog dela uključuju:

• Brže rešavanje postupka;
• Smanjenje sudskih troškova;
• Mogućnost dogovora o blažoj kazni u odnosu na kaznu koju bi sud mogao izreći u redovnom postupku;
• Izbegavanje dugotrajnog suđenja i neizvesnosti ishoda.

Rizici:

• Nepostojanje prava na žalbu protiv presude donete na osnovu sporazuma;
• Mogućnost da okrivljeni pod pritiskom prihvati nepovoljan sporazum;
• Ograničena kontrola suda nad sadržajem sporazuma – sud može odbiti sporazum ako utvrdi da nije zakonit ili pravedan, ali ne može menjati njegove odredbe.

Zaključak

Sporazum o priznanju krivičnog dela predstavlja važan instrument u krivičnom postupku, koji omogućava brzo i efikasno rešavanje predmeta, ali zahteva pažljivo razmatranje svih posledica pre njegovog potpisivanja. Konsultacija sa advokatom je ključna kako bi okrivljeni bio u potpunosti informisan o svojim pravima i mogućim posledicama sporazuma.