Naknada štete zbog nezakonitog otkaza

Zakonom o radu propisano je, ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.

Naknada štete utvrđuje se u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom, u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca.

Naknada štete, isplaćuje se zaposlenom u visini izgubljene zarade, koja je umanjena za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade u skladu sa zakonom. Porez i doprinos za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio obračunava se i plaća na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade.

Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će, na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice.

Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć, sud će odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudiće mu naknadu štete u dvostrukom iznosu od utvrđenog iznosa.

Ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog. Pod zaradom smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome mu je prestao radni odnos.

Naknada štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora

Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući korišćenje godišnjeg odmora, i u tom smislu ukoliko bi poslodavac ponudio da sa zaposlenim sklopi sporazum po kom se zaposleni odriče prava na godišnji odmor, a da mu poslodavac za uzvrat isplati novčanu naknadu, takav sporazum ne bi ima pravnu snagu.

Zakonom o radu članom 76.  propisano je da u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora, te da ova naknada ima karakter naknade štete.

Naknada štete usled povrede na radu

Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu propisano je da je Poslodavac dužan da zaposlene osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete. Finansijska sredstva za osiguranje padaju na teret poslodavca.

Povredom na radu, smatra se:

1. povreda koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma.
2. Povredom na radu smatra se i povreda koju osiguranik zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca.
3. Povredom na radu smatra se i povreda koju zaposleni pretrpi pri dolasku, odnosno povratku sa posla.
4. Povredom na radu smatra se i oboljenje zaposlenog koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi sa njim. Pod profesionalnim oboljenjem podrazumeva se oboljenje nastalo usled duže izloženosti štetnostima nastalim na radnom mestu.

Povreda na radu utvrđuje se na osnovu izveštaja o povredi na radu koji je poslodavca dužan da  dostavi Republičkom fondu, odnosno filijali radi utvrđivanja postojanja povrede na radu i ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Sadržaj i način izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju utvrđuje se u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu. Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno, u pisanoj formi ili elektronskim putem prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Po osnovu povrede na radu ili nastanka profesionalnog oboljenja, zaposleni  može ostvariti pravo na naknadu štete. Ukoliko je  poslodavac osiguran od odgovornosti za povrede radnika na radu kod neke od osiguravajućih kuća  (a što je po zakonu dužan), u tom slučaju zaposleni ima pravo da podnese ODŠTETNI ZAHTEV osiguravajućoj kući kod koje je osiguran poslodavac, te na taj način potraživati naknadu pretrpljene štete. Ukoliko poslodavac nije osiguran na navedeni način, dužan je da svom zaposlenom neposredno nadoknadi štetu.

Vrste štete zbog povrede na radu?

Poslodavac je u obavezi da zaposlenom isplati materijalnu štetu (troškove lečenja, izgubljenu zaradu). Takođe, u slučaju da je kod povređenog zaposlenog došlo do potpune ili delimične nesposobnosti za rad, poslodavac je dužan da zaposlenom isplaćuje novčanu rentu, koja predstavlja naknadu za pretrpljenu štetu.

Pored materijalne štete, zaposleni ima pravo i na naknadu nematerijalne štete koja obuhvata naknadu za pretrpljeni strah i fizičke bolove, duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti ili naruženosti. U slučaju smrti zaposlenog koja je nastupila kao posledica povređivanja na radu, članovi porodice zaposlenog imaju pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica.

Ukoliko zaposleni ne može da postigne dogovor sa svojim poslodavcem u pogledu naknade štete koja mu je pričinjena zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, zaposleni ima pravo da podnese tužbu nadležnom sudu kojom će pokrenuti parnični postupak u kojem će potraživati naknadu štete koja mu pripada po zakonu. Bilo da je reč o pregovaranju sa poslodavcem radi postizanja dogovora oko isplate štete vansudskim putem, ili je neophodno obratiti se osiguravajućoj kući kod koje je osiguran poslodavac, sa zahtevom za nakandu štete ili je potrebno pokrenuti sudski postupka za naknadu štete, najbolji način za ostvarivanje ovog prava jeste da angažujete advokata koji će Vam u skladu sa svojim stručnim znanjem i iskustvom pomoći da na najbolji način zaštitite i ostvarite svoja zakonska prava.

Naknada štete usled zlostavljanja na radu

Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu, zabranjen je bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, kao i zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja. U slučaju da zaposleni bude izložen zlostavljanju na radu od strane svog poslodavca ili od strane odgovornog lica kod poslodavca, može podneti tužbu radi naknade meterijalne i nematerijalne štete. Postupak u parnicama za ostvarivanje zaštite od zlostavljanja je hitan. Sud će tužbu sa prilozima dostaviti tuženom na odgovor u roku do 15 dana od dana prijema tužbe.

 U toku postupka sud može, po predlogu stranke ili po službenoj dužnosti, odrediti privremene mere radi sprečavanja nasilnog postupanja ili radi otklanjanja nenaknadive štete. U privremene mere naročito spadaju zabrana približavanja, kao i zabrana pristupa u prostor oko mesta rada zaposlenog koji učini verovatnim da je izložen zlostavljanju. Sud će odluku o određivanju privremene mere doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga.

Naknada štete usled diskriminacije na radu

Zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.

Zaštitu od diskriminacije uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu.

Lice koje je pretrpelo bilo kakav vid diskriminacije, može podneti tužbu za naknadu štete. Tužbom može zahtevati naknadu materijalne i nematerijalne štete, pričinjenje diskriminatornom radnjom. Ukoliko u toku sudskog postupka tužilac dokaže da je tuženi izvršio diskriminatornu radnju kojom mu je pričinjena šteta, sud će doneti odluku kojom će odlučiti da li je tužbeni zahtev osnovan, te ukoliko jeste, dosudiće naknadu štete oštećenom odnosno tužiocu. Rok za podnošenje tužbe u ovom slučaju iznosi tri godine od dana kada je oštećeni saznao za štetu i lice koje je štetu učinilo, odnosno pet godina od kada je šteta nastala. Nakon tog perioda oštećeni gubi pravo da potražuje naknadu štete.

Naknada štete usled neisplaćene zarade/otpremnine

Poslodavac je dužan da zaposlenom pri odlasku u penziju isplati otpremninu, najmanje u visini dve prosečne zarade. Takođe, nakon otkaza ugovora o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati dospele, a neisplaćene zarade. Ukoliko poslodavac nakon odlaska zaposlenog u penziju ili nakon prekida radnog odnosa, u zakonom predviđenom roku ne isplati zaposlenom dospele, a neisplaćene zarade ili otpremninu, u tom slučaju zaposleni ima pravo da podnese tužbu kojom će potraživati naknadu štete po navedenim osnovima.

Naknada štete usled premeštaja zaposlenog usled nezakonitog rasporeda na drugo radno mesto

Zaposleni ima pravo na naknadu štete koju trpi zbog manje ostvarene zarade, u slučaju da je zbog nezakonitog rasporeda premešten na drugo radno mesto. Naknada štete se ogleda u vrednosti zarade koju je zaposleni ostvario i zarade koju bi ostvario na ugovorenim poslovima prema redovnom toku stvari da nezakonitog rasporeda nije bilo.